Home

Уторак 25. септембар је дан када се др Ралф Скорза, из западне Вирџиније, САД, појавио као предавач на Пољопривредном факултету у Земуну. Предавање је било замишљено са намером  да се америчка ГМ врста шљиве „Медено слатка“ популарише у Србији.

На овом предавању било је присутно око 30 студената, стручњака, домаће научне елите и нас грађана активиста. Део научне елите је деловао опчињено гостом из Америке или можда својим сном о истраживачком раду тамо негде у најмодернијим лабораторијама Вирџиније, a неки од њих су и лично разговарали са професором након предавања. Осим њих, били су присутни представници америчке амбасаде, и национални експерт за законодавство, Феликс Николеску (амерички лобиста?!), који је након професоровог предавања, на питања грађанке из публике, јавно изјавио да Република Србија треба да промени закон и уведе ГМО.

Цео дизајн предавања је био маркетиншког карактера, типичног американцима. Ослањајући се на  „слатку“ психолошку манипулацију да би добио афирмацију сопствених циљева, у овом случају, задобијање подршке за увођење ГМ технологије у воћарство. Као предност ове генетски модификоване врсте шљиве над домаћим наводи се то да је „Медено слатка“ отпорна на вирус шарке.

Професор је објаснио да не треба да повезујемо генетски инжењеринг са интересом приватних корпорација, његов рад на пример, у вези је са друштвенима а не приватним сектором. „Медено слатка“ по професоровом тумачењу нија за профит, него за добро здравље и довољну снабдевеност храном. Овај избор речи био је врло промишљен и тиме је задобио симпатије одређеног броја присутних, већ на почетку. Скренуо је пажњу да генетски модификовану шљиву могу да уживају потрошачи у Калифорнији на пример, а зашто не би била на располагању и другима који то желе да уживају[D1] . „Медено слатка“ се не намеће произвођачима, ту је на располагању за оне који то по својој слободној вољи желе, у светлу тога подсетио је да је овим вирусом угрожено 24 милиона стабала.

Рекло би се да професор баш брине о нашем уживању и заштити стабала шљиве. Али, добро је да знамо да се у генетски модификованој шљиви која изазива агресивни тумор јетре на огледним животињама, можда може да ужива и у њеном хладу, али је сигурно да унутрашњост њеног стабла када дрво престари, не може да се користи као најквалитетније ђубриво за башту, што је случај са домаћим сортама шљива, free of GMO.

Начин на који је проф. Скорза излагао, давао је утисак да је професор имао сарадњу са неким стручњаком из Србије, и да је у складу са „нашим менталитетом“ урађено предавање, како би се омекшала АНТИ ГМО политика, и отклонило негативно мњење о ГМО у Србији.

Својим смиреним и топлим гласом, професор је „отварао карту по карту“. Др Скорза је објаснио да амерички научници имају своја огледна поља у Румунији, Чешкој, Пољској, Чилеу, Русији и да ће на основу резултата истраживања у Чешкој тражити од ЕУ да озакони генетски модификовну шљиву у Европи. После овога су сами слушаоци појаснили да би већ сада у Србији били могући огледни воћнаци. Добио се утисак како је познавање људске психологије овде примењено у навођењу на жељене реакције присутних, а нису изостали ни цитати са сајта института „Сервис за истраживања“, на којем предавач ради, попут ових: „Молим Вас популаришите ову шљиву која је толико здрава храна“. Затим :“ Молим вас садите ову шљиву да помогнете човечанству“.

На жалост, домаћа научна елита је сама показала интересовање за огледне шљивике, на шта је др Ралф одговорио да американце интересује наша стара сорта „Пожегача“ (!?). Када се за реч јавио један млади професор и поставио питање о узгајању шљива, др Ралф је врло вешто баш у том тренутку споменуо да у „Апалачанском Сервису“ за истраживања где он ради, имају фондове за истраживачки рад (за будуће стипендисте!). Након овога, публика као да је живнула. Ипак, некима од нас није промакло америчко интересовање за „Пожегачу“, а да се истовремено хвали и нуди „Медено срце“. Штавише, то је утврдило наше сумње у професорове часне намере.

Подвукао је да не треба само рећи „Не желим генетски модификовану шљиву“, него „Треба размишљати о будућности“, јер велики број научних институција по свету преферира овакву технологију (позната америчка идеологија о „прогресу“). Амерички истраживачки центар где доктор ради веома је заинтересован да пласира још отворених огледних поља и у другим земљама. На ово су сами стручњаци из публике поставили питање о таквој могућности у Србији, а доктор је споменуо да је баш био на огледним пољима шљива у Чачку код колегинице са којом сарађује већ више година. Остало је нејасно је да ли су и шљиве код колегинице генетски модификоване (?!), и да ли су на њеном личном плацу или на пољима неког института.

Велики патриота САД, Вилијам Купер, рекао је једном приликом „да мало ко ради неко лоше дело намерно, него то чини зато што верује да ради добру ствар“! Пажљиво посматрајући предавача, некима од нас било је интригантно којој фели од ове две он припада, да ли промовише ГМО с предумишљајем или то чини зато што верује да ради нешто добро за науку и људе. Један припадник наше групице је поставио управо то питање предавачу, као и три аргументована питања о безбедности ГМО на здравље људи. Начин на који је доктор одговарао, битно се изменио, и више није био толико „сладак“.

Интегрално преносимо овај дијалог:

1. Питање: Научна студија из 2006 наводи на забринутост колико су „Медено слатка“ и њен генетски измењен материјал, мале молекуле рибонуклеинске киселине, безбедан по здравље човека. У огледу на мишевима научници су установили да велика изложеност  оваквим малим молекулима изазива тумор јетре и велику смртност огледних животиња. Какво је Ваше мишљење о овоме?

1. Одговор: Мишеви нису исто што и људи. Осим тога, мишевима су биле убризгаване мале молекуке рибонуклеинске киселине, а човек једе шљиву и та рибонуклеинска киселина се разложи у систему за варење човека.

2. Питање: Ген бактерије за отпорност на антибиотике који се у процесу генетског инжењеринга убацује у „Медено слатку“ може да се пребаци на гене корисних бактерија које се нормално налазе у земљишту. По мишљењу професора генетике Џо Куминса са Универзитета „Западни Онтарио“ постоји реална опасност да се ова отпорност на антибиотике пренесе и на човека.

2. Одговор: Бактерије носиоци отпорности на антибиотике су већ присутне у тлу.

3. Питање: Да ли постоје дугогодишње научне студије које би показале да је ефекат „Медено слатке“ на човека безбедан?

3. Одговор: Питате да ли постоје дугогодишње научне студије на човеку? Ми то не радимо, ми не хранимо човека са овом шљивом, то се не ради. Треба да слушамо шта наука каже. „Контролно тело“ које треба да одобри шљиву узеће у обзир шта се радило са том шљивом и ако је то безбедно, онда је и шљива безбедна за човека.

На основу оваквих одговора добија се закључак да цењени доктор зна да је ГМО штетан и да нам то намеће јер верује да ради „добру ствар“, само питање је за кога! Проблем са ГМО технологијом и њеном безбедношћу је управо у томе, што се исправност и безбедност неког ГМ производа уопште ни не тестира пре него што уђе у промет, јер „Контролно тело“ верује декларацији произвођача, и на основу њихове изјаве даје дозволе.

Ипак, мало ко данас, свестан здравственог ризика, жели да купи генетски модификовану храну. А уколико би се увео Закон у РС који би дозвољавао увоз, дистрибуцију или производњу оваквих врста, корпорације које су власници оваквих технологија би на тржишту тражиле да производи израђени по њиховој технологији не буду обележени да садрже ГМО. На тај начин би ризик по здравље прешао на потрошаче. Осим тога, произвођачи би се везали за корпорацију која производи семе или саднице, па би од ње добављали сву хемијску опрему, и сваке године за неке друге биљне врсте, морали би да купују семе, и не би смели да се сами баве осемењивањем.

Пошто свако нормалан жели здраву храну за себе и своју породицу, сматрамо да Србија не сме да дозволи промену владајућег Закона по којем је забрањен ГМО, и никако не сме да дозволи америчком лобију у Србији заговарање увођења ГМО индустрије и производње хране.

Кад би се увео Закон о обнови живота на селу, уз субвенције државе, у Србији не би било ни незапослених, ни гладних. Само ако би смо се окренули производњи здраве, органске хране и то би било довољно да Србија постане земља са високим стандардом за све вредне грађане. Будући да је Србија дуги низ година без индустрије, ово је њена једина шанса. А чињеница да је у данашњим околностима Србија са производњом од 600.000 тона шљива годишње међу првима у свету, беспредметно је уопште и доводити у питање увођење ризичне „Медено слатке“ шљиве. Постоје други начини да се наше сорте заштите од разних штетних бактерија, и многи од тих начина су били познати нашим прецима. Зато заштитимо српске сорте шљива!

Молимо вас да допринесету ширењу анти ГМО пропаганде, и да не дозволимо да ГМО мит завлада нашим просторима, јер је то у интересу наше целокупне заједнице, како нас савременика, тако и наших потомака.


 [D1]Овај избор речи био је врло промишљен и тиме је веђ на почетку задобио симпатије одређеног броја присутних. Скренуо је пажњу да генетски модификовану шљиву могу да уживају потрошачи у Калифорнији на пример, и зашто не би била на располагању и другима који то желе.

3 thoughts on “УТИСЦИ СА ПРЕДАВАЊА ДР РАЛФА СКОРЗА У БЕОГРАДУ

  1. Повратни пинг: Долазак ГМО лобиста – лешинари намирисали умирућег | Драган Атанацковић Теодор

  2. Nikako ne dozvoliti. U ovoj našoj lepoj Srbiji i korov je sladji od tih njihovih GMO šljiva.Samo nek se oni slade tamo. Mi imamo naše
    lepotice, rodne,rane,požegače da ih ne nabrajam.Najsladje šljive na svetu.Šta će nam više.Ko mu je koleginica u Čačku?Da li i ta ima
    GMO šljive? Treba to ispotati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s